Seminarski i Diplomski Rad

Razvoj i osnovni činioci EU
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 20 | Nivo: Pravni fakultet

Увод__________________________________________________ 3
1.Историја стварања Европске уније (ЕЕЗ)__________________ 5
2.Састав Европске уније__________________________________ 6
2.1.Савет Европске Уније- Council of the EU_________________ 7
2.2.Европски савет- European council_______________________ 7
2.3.Европски парламент- European Parlament________________ 7
2.4.Европска комисија- European Commission________________ 8
2.5.Суд Правде -European Court of Justice (ECJ)_______________ 9
2.6.Ревизорски суд- The Court of Auditors____________________ 9
II ПОЛИТИКА, ОДБРАНА И ТРЖИШТЕ ЕУ
3.Тржиште и политика_____________________________ 10
3.1.Унутрашње тржиште и политика_________________________ 10
3.2.Стање данас__________________________________________ 11
3.3.ШЕНГЕН- претеча слободног кретања____________________ 11
4.Европска унија и одбрана_______________________________ 12
5.Спољна политика_______________________________________ 13
6.Односи са светом
6.1.САД_________________________________________________ 14
6.2 Јапан________________________________________________ 14
6.3. Средоземље__________________________________________ 15
6.4.Африка, Латинска Америка и Азија______________________ 15
7.ЕКОНОМСКО- МОНЕТАРНА УНИЈА
7.2. Мастрихтски уговор__________________________________ 17
7.3.КАЛЕНДАР УВОЂЕЊА ЕВРА_________________________ 18
8.СИМБОЛИ И ОБЕЛЕЖЈА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
8.1.Европска химна______________________________________ 19
8.2.Европска застава_____________________________________ 19
8.3.Дан Европе__________________________________________ 19
Закључак_______________________________________________ 20
Коришћена литература____________________________________ 21
Увод
Још у време Виктора Игоа било је говора о Заједничкој Европи, али то је била само замисао која је брутално оспорена, трагичним сукобима који су Европу крваво раздирали изнутра. После Првог светског рата, евроски званичници увидели су предности Келергијевог плана за ''Сједињене државе Европе'', али главну препреку изазивале су незаинтересована Енглеска и претенциозна Француска.
Тек размишљања рођена у времену Другог светског рата из свести отпора рату и тоталитаризму, омогућила су јаче темеље идеји о Европи као континенту који ће надживети националну нетрепељивост, и тако постати организација заједничког живота европљана. Један од највећих државника то времена, Винстон Черчил, залгао се за уједињење Европе, искључујући при том Велику Британију као директног члана те организације, али давајући јој улогу ''духовног покретача''.Унија је оформљена под садашњим именом Уговором о Еуропској унији (више познатим под именом Мастрихтски уговор) 1993. године. Многи аспекти ЕУ су постојали и пре потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених '50. година двадесетог века.Политичке активности Еуропске уније се испољавају у многим сверама, од политике здравства и економске политике до иностраних послова и обране. У зависности од развијености сваке земље понаособ, организација Еуропске уније се разликује у различитим областима. ЕУ је дефинисана као федерација у монетарним односима, агрокултури, трговини и заштити животне средине; конфедерација у социјалној и економској политици, заштити потрошача, унутрашњој политици; и као међународна организација у спољној политици. Главна област на којој ЕУ почива је јединствено тржиште које се базира на царинској унији, јединственој монети (усвојеној од стране 12 чланица), заједничкој агрокултурној политици и заједничкој политици у сфери рибарства.29. октобра 2004, председници и премијери еуропских држава донели су први устав Европске уније, који тренутно чека ратификацију појединачно сваке земље потписнице. Ратификација је тренутно суспендирана јер су га одбили гласачи на референдумима у Француској и Холандији.СтатусЕвропска унија је најмоћнија регионална организација која тренутно у свијету постоји. Као што се из претходног може видјети, у неким областима гдје су државе чланице свој суверинитет препустиле Еуропској унији, може се рећи да је Еуропска унија федерација или конфедерација. Унија нема право да премјести додатна овлашћења других чланица на себе без допуштења одређене чланице. Исто тако, одређени број чланица руководи самостално својим политикама од националног интереса, као што су инострани послови, одбрана, валута.Захваљујући оваквом устројству, Еуропска унија се не може дефинисати ни као интернационална организација ни као конфедерација или федерација. Могло би се рећи да је суи генерис целина.Тренутни и будући статус Еуропске уније је предмет велике политичке пажње унутар неких чланица ЕУ. Правна основаПравна основа Европске уније су уговори између њених чланица. Они су доношени током година. Први такав уговор је Уговор у Паризу (1951) којим је оформљена Еуропска заједница за угаљ и челик између шест еуропских земаља. Овај уговор је истекао пре доношења доцнијих уговора. Са друге стране, Римски уговор (1957) и даље траје, после њега је донесен Мастрихтски уговор (1992), који је Европску унију конституисао под тим именом. Највише амандмана на Римски уговор се тицало приступа 10 нових чланица 1. мај 2004.Чланице ЕУ су се недавно договориле око текста Еуропског Устава који ће, ако се ратификује од стране чланица, постати први званични/службени устав ЕУ замјењујући све дотадашње уговоре.Ако Устав не прође приликом ратификације свих чланица, онда би можда било неопходно поново отворити преговоре у вези његовог доношења. Већина политичара и државних званичника/службеника се слажу око тога да је садашњи пред-устав неодговарајући за тренутних 27 држава чланица (као и за будуће). Старији политичари (нарочито у Француској) имају став да ако устав не ратификује неколико чланица треба „наставити без њих“.

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]

 

 

maturski.org Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.maturski.org, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!